Milorad, Igor i Gorica alkohol proizvode, a Snežana ga pije. Otužno.

Brinemo se o svakom detalju. Odvajamo košpicu i dio kožice šljive. Kom se fermentira u kontrolisanim uslovima. Rakija se peče u tradicionalnim kazanima. Destilat odležava tri godine dok ne postane dovoljno iskusan da se zove “Djedovom rakijom”. Rezultat je blaga selekcija šljivovice sa notama dima, vanilije, francuskog hrasta i meda. Tradicija koja se osjeti u svakom gutljaju.

Ovo je samo jedna u nizu reklama za “Djedovu rakiju”, jednu od mnogih “žesta” koje proizvodi kompanija Agrodestil, koja je u vlasništvu Pavla Ćorovića, zeta Milorada Dodika. Agrodestil se bavi destilovanjem, prečišćavanjem i miješanjem alkoholnih pića; Ćorović je direktor bez ograničenja ovlaštenja, a prošle godine je ova kompanija imala promet od oko 600.000 KM, 264.413 KM dobiti i to sa samo trojicom zaposlenih radnika.

Ćorović je suvlasnik i Red box media, kompanije koju je otvorio sa sinom Mileta Radišića, a u papirima se vodi i kao osnivač Društva za informacione tehnologije i telekomunikacije KBV Datacom u Banjoj Luci. Direktor je i preduzeća Global Liberty iz Laktaša, koje se bavi trgovinom na veliko drvom, građevinskim materijalom i sanitarnom opremom.

”Rakidžijski” posao nije jedini posao porodice Dodik sa voćem. Igor Dodik, sin Milorada Dodika, ima kompaniju Fruit Eco, koju dijeli “popola” sa Mirkom Dobrićem i koja je prošle godine sa 17 zaposlenih ostvarila prihode od 1,8 miliona maraka, iz kojih se “rodilo” 382.981 KM profita.

Nema samo Igor Dodik voćnjake. U šljivicima je i njegova sestra Gorica, koja posjeduje firmu Agro voće. Ovu kompaniju je u početku vodio Dodikov brat Goran i u tom periodu je Agro voće imalo više nego lijepu zaradu. Prije pet godina ova kompanija je imala dobit 928.000 KM, dok je prošlu godinu završila u minusu od 90.000 maraka.

”Djedova rakija” stigla je i do Kine. Menadžer prodaje u Agrodestilu Bojan Dojčinović kaže da rakije ove kompanije, s obzirom na veliku dostupnost ovog pića, iznenađujuće dobro prolaze i na tržištu u Srbiji.

“Radimo još i Crnu Goru, Hrvatsku, Austriju i Njemačku, preko koje je naša rakija dospjela i u Kopenhagen. Nešto smo poslali i za Luksemburg, a odnedavno smo i na kineskom tržištu. Neki dalji plan nam je Amerika. Upravo razgovaramo i sa Slovenijom, a Makedonija nam je isto zanimljiva”, naveo je nedavno Dojčinović.

Ove kompanije odlično posluju i sa Vladom RS, koja izdašno pomaže njihovo poslovanje. Prema podacima Agencije za agrarna plaćanja RS, firme Fruit Eco iz Gradiške te Agro voće i Global Liberty iz Laktaša dobijale su finansijsku podršku za prodato i proizvedeno voće, regresirano dizel-gorivo, protugradne mreže, a potpomognuti su novčano i kako bi sanirali štetu od mraza.

Najviše novca iz fondova je povukao Igorov Fruit Eco, u sklopu kojeg posluju voćnjaci u Gradiški. On je za proizvedeno i prodato voće dobio premiju od 100.000, a za postavljanje protugradne mreže 50.000 KM. Kao podršku za višegodišnje zasade, RS je Igora pomogla sa preko 47.000 maraka, dok je za nabavku poljoprivredne mehanizacije dobio 27.729 KM. Iz Registra se vidi kako je preduzeću odobreno i blizu 3000 maraka regresiranog dizel-goriva. Igor Dodik je svojevremeno dobio i kredit od IRB-a RS-a od tri miliona maraka, što je njegov otac prokomentarisao da je bolje i to nego da se drogira.

Pravo na podsticaje i odštetu koristila je i Gorica Dodik i to preko preduzeća Agro voće. Tako joj je za štetu od mraza iz Kompenzacionog fonda isplaćeno 49.589 maraka, dok je za proizvedeno i prodato voće “ubrala” premiju od 50.811 KM. Kada se uračunaju regresirano gorivo i podrška za voćarsku proizvodnju, ova firma je dobila ukupno 128.670 KM, piše Oslobođenje.

Insajder.media

MEDIJSKI PARTNERI PORTALA INSAJDER.MEDIA

NAŠ IZBOR