Svoje pismo uputio je i direktor informativnog programa Hayat Televizije, gospodin Senad Omerašević Huseinu ef. Kavazoviću.
obraćam Vam se ovim otvorenim pismom uz znanje kako meni ne dolikuje da Vam se obraćam na ovakav način.
Oni koji Vam ovih dana pišu i šalju otvorena pisma, znate Vi to dobro, ne rade to zbog Vas niti Vama, nisu pisali jer se plaše za svoj nefs, nisu tražili savjet ni uputu, pisali su da nanesu štetu Islamskoj zajednici i instituciji reisul-uleme. A tako i svim muslimanima.
Ja pišem Vama, ali njima da poručim da je napad na Islamsku zajednicu i na reisul-ulemu napad i na mene. Vjerujem da jednako misle i svi muslimani Bošnjaci. Stojim u ravnom i stisnutom, punom safu koji Vi predvodite. Kada Vas napadnu pismima i olovkom – pismima i olovkom ćemo uzvratiti. Zatreba li Islamsku zajednicu i reisul-ulemu braniti, branit ćemo čime god i kako god zatreba. Znam da im smeta, ali tačno znamo koliko nas je.
Meni je poznato da alima može kritikovati samo alim koji je na istom ili većem rangu od njega. Poznato mi je i da, kada Allah želi Svome robu dobro, otvori mu vrata rada, a zatvori mu vrata raspravljanja, a kada Allah želi robu zlo, zatvori mu vrata rada, a otvori mu vrata raspravljanja. Oni koji Vam pišu imali su i imaju otvorena vrata rada, ali umjesto da rade, prošli su kroz vrata raspravljanja. I ne sustežu se, u raspravama su snažni i grlati, a njihova djela su mizerna. Oni i kada urade neko dobro, ne urade ga čista nijeta, čine to da bi ih ljudi pohvalili. Vidite, pišu o tome. Pišu i o onome o čemu se u povjerenju razgovara. Rade to za svoju malu korist. Kad god da imalo dobra urade, iako su plaćeni da rade mnogo više, oni se time pohvale. I kada nekome udijele, oni očekuju nagradu od ljudi.
Poznato mi je, poštovani reisul-ulema, i da je naš voljeni poslanik Muhammed, s.a.v.s., rekao da „Nije od nas onaj ko ne poštuje starijeg, ni onaj ko nije milostiv prema mlađem, ni onaj ko ne zna pravo i vrijednost učenog.“ Ja se stidim zbog njihovog neznanja i stidim se zbog njihove oholosti koju javno pokazuju. Ali, znajte, možda naši muslimani nemaju jednak pristup medijima kao oni koji vole mnogo raspravljati, skromni su, nisu hvalisavci i imaju mnogo stida, ali sigurno je da poštuju starije, da znaju prava i vrijednosti vas učenih. Uz vas su.
Pišem Vam ovo pismo i da Vas zamolim da drskim, neukim i oholim ne zamjerate – oni su u golemom iskušenju s kojim se, očito je to, ne mogu nositi. Oboljeli su od žudnje za vlašću, a slabi su za nju. Na svom putu ne biraju sredstva do cilja. Bolesne, Vi nas tako učite, ne treba ostaviti bez pomoći. Trebamo im pomoći i pozvati ih uputi, pa ako se ne odazovu, to će biti na njihovu štetu.
Uvaženi reisul-ulema, pročitao sam da Vam, osim na svoja dobra, skreću pažnju na tuđe greške i mahane. Ja Vam moram reći, svjedokom sam, a mogu Vam poslati i videosnimke vremena u kojem su oni koji Vam pišu imali mnogo više vlasti i odgovornosti nego što imaju sada, a bilo je mnogo više nepravde, haosa i smutnje. Sjećam se radnika po ulicama, demobilisanih boraca koji su pješice iz Tuzle i Krajine, sa svih strana dolazili u Sarajevo moleći za prava koja im pripadaju, sjećam se stotina poziva penzionera s konstatacijom da im kasne penzije i pitanja možemo li pomoći da ih dobiju, da lijek kupe, sjećam se redovnog kašnjenja plaća u cijelom javnom sektoru kojim su upravljali – i učiteljima i policajcima i medicinarima… Mnogo toga se još sjećam, ali nije vrijeme i mjesto. Ali nastave li oni, nastavit ćemo i mi.
I napominju Vam i javno iznose što ste, u povjerenju, tražili da se ne povlače, da ne budu kukavice, kada je zbog njih izbila velika smutnja, kada su paljene institucije naše države u brojnim gradovima. Hvala Vam što ste ih ohrabrili. Da niste, pobjegli bi.
Uvaženi reisul-ulema, oni koji Vam pišu i oholo drže pridike ne znaju šta je džemat. Oni ne znaju vrijednost takvog dara. Oni ne znaju da je s džematom nafaka i bereket. Oni ne znaju da je muslimanima džemat farz. A svaki vjernik zna i čuvat će se užeta koje Vi čvrsto držite. Oni pokušavaju razjediniti muslimane Bošnjake, pokušavaju oslabiti naše vodstvo, zajednicu i Vas. Zaludan je to posao. Osim poraza, bit će i osramoćeni.
Uvaženi i poštovani reisul-ulema, Uzvišeni najbolje zna, ali meni izgleda da su zalutali. Zato Vas molim, uputite dovu Najmilostivijem, zatražite za njih uputu. I mi ćemo podići ruke i kazati: „Uslišaj, Bože!“